Kao što je obe­ća­la pod­go­rič­koj pu­bli­ci, ali i naj­va­tre­ni­jim fa­no­vi­ma iz svih gra­do­va Cr­ne Go­re i re­gi­o­na, Sve­tla­na Ce­ca Ra­žna­to­vić pri­re­di­la je ve­če za pam­će­nje ko­je će cr­no­gor­skoj pu­bli­ci si­gur­no osta­ti u sje­ća­nju du­gi niz go­di­na. Ve­se­la at­mos­fe­ra, svje­tlo­sni efek­ti, bes­pre­ko­ran zvuk, ener­gič­na Ce­ca, i ras­pje­va­na pu­bli­ka obi­lje­ži­li su ovo ve­če iš­če­ki­va­no pu­ne dvi­je de­ce­ni­je. Ko­lo­ne lju­di iz svih gra­do­va Cr­ne Go­re pri­sti­za­le su na Sta­ri aero­drom ­to­kom ci­je­log da­na, a ka­pi­je sta­di­o­na otvo­ri­le su se u 18 ča­so­va ka­da je na­stu­pi­la po­pu­lar­na DJ So­fi. Na­kon što je raz­dr­ma­la pu­bli­ku oko 21 sat na bi­nu je iza­šao Lek­sing­ton bend ko­ji je hi­to­vi­ma po­put „Da je me­ni tvo­jih go­di­na”, „Cvi­je­će”, „Do­bro da ni­je ve­će zlo”, „Do­ne­si”, „Mi­ris kar­mi­na”, „Pi­ja­ne usne”, „Ni­na”, „Po­tra­ži me” do­bro za­gri­jao at­mos­fe­ru i na­ja­vio ono što su te ve­če­ri svi želj­no iš­če­ki­va­li, na­stup naj­ve­će bal­kan­ske di­ve.
- Hva­la vam od sr­ca što ste bi­li sjaj­ni. Mi­slim da smo vas do­bro za­gri­ja­li pred na­stup na­še naj­ve­će folk zvi­je­zde na Bal­ka­nu. Vje­ru­jem da vam je bio li­je­po, da ste uži­va­li i da ste se do­bro za­gri­ja­li. Aj­de da za­vr­ši­mo ovo div­no ve­če uz pje­smu „Do­bro da ni­je ve­će zlo” - ka­zao je Bo­jan Va­sko­vić, front­men ben­da i po­zvao pu­bli­ku da upa­le te­le­fo­ne i upa­lja­če.
Ce­ca je oko 23 sa­ta i 10 mi­nu­ta is­tr­ča­la na bi­nu u krat­koj mi­ni ha­lji­ni „DG” sa cvi­jet­nim prin­tom i po­ka­za­la svo­ju vit­ku fi­gu­ru što je iza­zva­lo ova­ci­je kod pu­bli­ke. Njen iz­la­zak na­ja­vio je ve­li­ki pri­ja­telj, glu­mac i re­di­telj Mi­ma Ka­ra­džić u svom sti­lu.
- Po­gle­daj li­ce Pod­go­ri­ce ve­če­ras, sve vi­še osmje­ha, a ma­nje bo­ra jer lju­bav i mu­zi­ka ođe mo­ra i tre­ba da šti­ma, sve vas vo­li Ka­ra­džić Mi­ma. Naj­ljep­še oko estra­de, naj­ljep­ši glas na­še estra­de...Ce­ca Ra­žna­to­vić – ka­zao je Mi­ma, po­zdra­vlju­ju­ći se na bi­ni sa ve­li­kom zvi­je­zdom.
Pje­smom „Le­pi gro­me moj” za­po­če­la je dru­že­nje sa pod­go­rič­kom pu­bli­kom, ko­ja je već sa pr­vim tak­to­vi­ma skan­di­ra­la uglas …Ce­co, Ce­co”...
- Do­bro ve­če Pod­go­ri­ca, do­bro ve­če svi­ma vam ko­ji ste ve­če­ras do­šli u ovo­li­kom bro­ju. Ma­lo ka­sni­mo za­to što još uvi­jek lju­di ula­ze, na mo­je ve­li­ko za­do­volj­stvo. Po­sled­nji put sam pje­va­la 1993. go­di­ne u va­šem pre­li­je­pom gra­du i po­seb­no sam ve­če­ras sreć­na što ću pje­va­ti pred ova­ko div­nom pu­bli­kom – po­zdra­vi­la je Ce­ca svo­je fa­no­ve.
Ras­pje­va­na pu­bli­ka uz­vi­ki­va­la je „Ce­co mi te vo­li­mo”, na šta je folk di­va uz­vra­ti­la ri­je­či­ma- Vo­lim i ja vas i vi to zna­te od­lič­no. U to ime jed­na pje­sma iz sta­ri­jeg re­per­to­a­ra, a kre­će ova­ko, „Moj je ži­vot mr­tvo mo­re”...
Usli­je­di­li su sta­ri do­bri hi­to­vi po­put, „Vo­le­la sam, vo­le­la”, „Ne­va­lja­la”, „Idi dok si mlad”, „Za­bo­ra­vi”, „Neo­do­ljiv, ne­u­mo­ljiv”, „Bio si po­ziv”...
- A sa­da, jed­na do­bra, že­sto­ka pje­sma, br­za, vi je obo­ža­va­te, ide­mo – na­ja­vi­la je Ce­ca „Ne­va­lja­lu”..
- Na­red­na pje­sma ne­ka­ko po­seb­na, iako mo­je pje­sme vo­le i mu­škar­ci ova po­seb­no ide sa­mo za nas že­ne. Dra­ge mo­je da­me svih uz­ra­sta, pr­ven­stve­no mi­slim na ove pu­no­ljet­ne pa do mo­jih go­di­na, ova pje­sma se zo­ve „Ma idi dok si mlad” - ka­za­la je Ce­ca, a pu­bli­ka je is­pra­ti­la gro­mo­gla­snim apla­u­zom.
U to ime usli­je­di­la je još jed­na pje­sma br­žeg rit­ma, ko­ju, ka­ko ka­že, pu­bli­ka obo­ža­va, i za­pje­va­la „Za­bo­ra­vi”.
- Spe­ci­jal­na pje­sma svim mu­škar­ci­ma pri­stut­nim ov­dje, ra­di se o jed­nom ti­pič­nom Bal­kan­cu, ko­ji mi­sli da je naj­ljep­ši, naj­zgod­ni­ji, naj­šar­mant­ni­ji, naj­sek­spil­ni­ji. A ko su ta­kvi mu­škar­ci ? - Na­ši mu­škar­ci – sli­je­di „Neo­do­ljiv ne­u­mo­ljiv” - ka­za­la je Ce­ca.
Jedna od omi­lje­nih pje­sa­ma na po­sled­njem al­bu­mu „Bio si po­ziv ko­ji se ne od­bi­ja” po­no­vo je usi­ja­la at­mos­fe­ru na sta­di­o­nu. Ne­u­mor­na pu­bli­ka je ot­pje­va­la sva­ku ri­ječ ve­li­kog hi­ta ko­ji je obi­lje­žio pro­šlo lje­to. Za sve one ne­sreć­no za­lju­blje­ne, sa po­seb­nom emo­ci­jom ot­pje­va­la je pje­smu „Dok­tor”. Usli­je­di­le su „Ho­ću da bu­dem lu­da bar pet mi­nu­ta”, ali i pje­sma za nje­nu du­šu „Va­zduh ko­ji di­šem”..
- Sa­da će­mo ma­lo ubr­za­ti ri­tam za ovu pre­li­je­pu pod­go­rič­ku noć, kre­će ova­ko, spre­mi­te dla­no­ve, mr­daj ku­ko­vi­ma, ide „Vot­ka sa utje­hom” - na­ja­vi­la je Ce­ca, što je pu­bli­ka po­zdra­vi­la ma­ha­njem.
Sli­je­de, „Ni­si mi ti bra­te brat”, a pje­smom „Ma­ska­ra­da” po­zva­la je pu­bli­ku da upa­le te­le­fo­ne i upa­lja­če.
- Aj­mo jed­nu li­je­pu sli­ku da po­ša­lje­mo u Be­o­grad, Sko­plje, Lju­blja­nu, svu­da po či­ta­vom re­gi­o­nu, ide­mo svi te­le­fo­ne i upa­lja­če go­re.
Pje­sma ko­ju mu­škar­ci vo­le naj­vi­še, a za­što ni sa­ma Ce­ca ne zna, osta­vi­la je pu­bli­ci da pro­ci­je­ni. Ide „Na­go­vo­ri be­la že­na...”
- Evo pje­sme ko­ja je do­ni­je­la me­ni na dar sve vas kao pu­bli­ku. Mno­go sam sreć­na zbog to­ga jer mi se ostva­rio san, u to vri­je­me jed­ne dje­voj­či­ce ali sad već go­spo­đe u ozbilj­nim go­di­na­ma - kre­ću tak­to­vi „Ku­ka­vi­ce”, pu­bli­ka je u tran­su, pje­va­ju svi kao jed­no...
Na­sta­vi­la je u do­brom rit­mu, a usli­je­di­le su „Sve što imam i ne­mam ja”, „Be­o­grad”, za­tim jed­na ka­ko je re­kla osvet­nič­ka pje­sma „Do­bro sam pro­šla”, „Po­pij me kao lek”, „Pu­sti me da ras­ki­nem s njom”, „Kad bi bio ra­njen”, „Pa­zi s ki­me spa­vaš”...
- Na­red­na pje­sma je za­i­sta mo­ja bi­o­graf­ska, po­sve­će­na pje­sma, isti­ni­ta i me­ni naj­dra­ža sa po­sled­njeg al­bu­ma - ka­za­la je Ce­ca i za­pje­va­la „Ne­mam ja ime i pre­zi­me...”
Pu­bli­ka ni­je pre­sta­ja­la da se ve­si­li i pje­va sa Ce­com sko­ro u glas. U jed­nom tre­nut­ku Ce­ca se obra­ti­la pu­bli­ci ri­je­či­ma da je to sve za ve­če­ras od nje, na šta je pu­bli­ka ošto od­re­a­go­va­la i vra­ti­la je po­no­vo na sce­nu ko­ju su naj­va­tren­i­ji fa­no­vi po­su­li ru­ža­ma.
- Ok, ide­mo da­lje ali mo­ra­će­te da spre­mi­te dla­no­ve, aj­mo ve­se­lo – po­ru­či­la je ona i za­pje­va­la „Vo­lim te, ta­ko te lu­do vo­lim”, za­tim „Tra­žio si sve”, a on­da još jed­nu po­kaj­nič­ku pje­smu „Tač­no je” ko­jom je i za­vr­ši­la kon­cert u Pod­go­ri­ci.
- Ovo je bi­lo sve od me­ne, hva­la ti Pod­go­ri­co, bi­li ste pre­div­na pu­bli­ka ve­če­ras, lju­bi vas i vo­li va­ša Ce­ca.A.Š.

Ce­ca do­ni­je­la sre­ću Va­nji
Na­kon „Ku­ka­vi­ce” na sce­ni joj se po­no­vo pri­dru­žio Mi­ma Ka­ra­džić ka­ko bi iza­bra­li do­bit­ni­ka ško­de fa­bia ko­ju do­dje­lju­ju Lu­tri­ja Cr­ne Go­re.
- Na­dam se iskre­no da će ne­ko no­ćas ko je do­šao pje­ške vra­ti­ti se autom – ka­zao je Mi­ma, a Ce­ca do­da­la
- Ja sam ta ko­ja do­no­si sre­ću, i evo ga do­bit­nik. U pi­ta­nju je broj 017527, do­bro po­gle­daj­te broj, ovo je po­klon ko­ji se ne od­bi­ja – po­ru­či­la je Ce­ca, a na sce­ni se po­ja­vi­la do­bit­ni­ca Va­nja No­va­ko­vić. Vid­no uz­bu­đe­na, po­zdra­vi­la je pu­bli­ku i po­lju­bi­la Ce­cu, a Mi­ma joj je uru­čio klju­če­ve no­vog auto­mo­bi­la. Ce­ca se vra­ti­la po­no­vo mi­kro­fo­nu i ot­pje­va­la „Šta je to u tvo­jim ve­na­ma”, „Dra­ga­ne moj”, „Od kad te sre­toh ja ne­mam mi­ra”, „Ne­ću da bu­dem ko ma­ši­na”, a na bi­ni su plju­šta­li po­klo­ni od ru­ža, pli­ša­nih me­da, na­ru­kvi­ca.

Je­dva do­če­ka­li koncert folk dive
Ina Iva­no­vić:
- Pr­vi put sam na Ce­ci­nom kon­cer­tu i dra­go mi je zbog to­ga. Ve­o­ma sam uz­bu­đe­na i oče­ku­jem kao i sva­ki put da na nje­nom kon­cer­tu to bu­de sa­mo ta­kav fe­sti­val, znam da nas ne­će raz­o­ča­ra­ti. Vo­lim vi­še nje­ne sta­ri­je pje­sme, ali isto ta­ko, sva­ka od nje­nih pje­sa­ma ima svo­ju pri­ču. Ja bih iz­dvo­ji­la pje­sme „Do­bro sam pro­šla”, i „Za­bra­nje­ni grad”

Jo­va­na Jo­ka­no­vić:
- Mno­go sam uz­bu­đe­na, to­li­ko du­go smo če­ka­li na Ce­cin kon­cert. Mi­slim da će bi­ti baš li­je­pa at­mos­fe­ra i da će sve da nas odu­še­vi ka­ko sa­mo to ona zna. Jed­na je od mo­jih omi­lje­nih pje­va­či­ca, i za­jed­no ću sa dru­što­vom ve­če­ras uži­va­ti.
Mir­ja­na Pe­ru­ni­čić:
- Do­šla sam sa dvi­je dru­ga­ri­ce, obo­ža­va­mo Ce­cu i za me­ne je ovo ne­što što sam je­dva če­ka­la. Mno­go je vo­lim, nje­ne pje­sme slu­šam od kad znam za nju, i pje­vam ih sa odu­še­vlje­njem. „Tru­la vi­šnja”, „Pi­le”, „Ime i pre­zi­me” su pje­sme ko­je po me­ni nju iz­dva­ja­ju iz ma­se.

Pe­tar Ra­du­lo­vić:
- Bio sam na Ce­ci­nom kon­cer­tu na Ušću, i mo­gu re­ći da je to što ona ra­di pra­vi spek­takl. Oče­ku­jem da nam to pri­re­di i ve­če­ras, vje­ru­jem da će bi­ti oko 25 hi­lja­da lju­di. „Idi dok si mlad” mi je omi­lje­na pje­sma, ali i ove no­ve po­put „Ime i pre­zi­me”, „Ni­si mi ti bra­te brat”